Dijamanti … mistično kamenje koje fascinira i opčinjava već hiljadama godina. Kamenje oko kojeg su kružile legende i mitovi o moći, oko kojeg su se vodili ratovi, i najzad, svetlucavo kamenje za kojim su žene oduvek čeznule. Ovo je priča o prirodnim i laboratorijski proizvedenim dijamantima, njihovim sličnostima i razlikama i skrivenim lepotama.

04.11.2022.
Dijamanti rođeni u laboratoriji
Postoji više načina za pravljenje dijamanata u laboratoriji. Uvek se počinje sa „semenom”, parčencetom dijamanta. U mašinu se stavljaju „seme” i čisti grafitni ugljenik, koji se zatim izlažu temperaturi od 1500 stepeni Celzijusa, kao i velikom pritisku. Oponaša se ono što se dešavalo u zemljinoj kori pre nekoliko milijardi godina. Noviji, brži i povoljniji pristup je stavljanje „semena” dijamanta u komoru koja je obogaćena ugljenikovim gasom i zagreva se na 800 stepeni Celzijusa, takođe pod pritiskom. U tom procesu gasovi se pripajaju za „seme” dijamanta i tako, atom po atom, stvara se dijamantski kristal.



Karakteristike veštačkih dijamanata 

Dijamanti proizvedeni u laboratoriji imaju slične karakteristike kao i prirodni dijamanti veće čistoće i prozirnosti. Važno je znati da se oni golim okom ne razlikuju od prirodnih. Da bi se uopšte uočila razlika između njih, potrebno je veliko znanje i složena aparatura. Samo provereji juveliri i gemološke laboratorije sa izuzetno sofisticiranom opremom, uz pomoć koje se vrši spektroskopska analiza, mogu sa sigurnošću da otkriju da li je dijamant sintetički ili prirodni. Zato budite oprezni – nikada ne kupujte dijamante od nepoznatih lica i bez sertifikata.

Prirodni dijamanti 

Za razliku od veštačkih dijamanata, prirodni nastaju duboko unutar Zemljine kore. Sačinjeni su od samo jednog elementa, a to je ugljenik. Ono što dijamantu daje jedinstvenu tvrdoću jeste čvrsta atomska rešetka.  Jedna od najpoznatijih teorija o tome kako dijamant nastaje jeste ta da se on formira kao kristal u rashlađenoj tečnoj magmi. Početna temperatura u tom procesu iznosi oko 1300 stepeni Celzijusove skale.Takvi uslovi javljaju se jedino na dubinama od 130 do 200 kilometara ispod površine u aktivnim vulkanima. I pored sve veće prisutnosti veštačkih dijamanta na tržištu, prirodni dijamanti su zbog svoje lepote, retkosti i dugotrajnosti i dalje neprikosnoveni. Prirodni dijamanti su uvek bolji izbor - zbog svoje retkosti, kao i unikatnosti - naime - ne postoje dva ista prirodna dijamanta na svetu. Pored toga - prirodni dijamanti su najvrednija stvar na svetu - i mogu vam poslužiti kao odlična investicija u budućnost. Vrednost dijamanata ne opada sa vremenom. Dijamanti nisu deo trenda - oni se mogu ostaviti u nasledstvo sledećim generacijama. Za razliku od drugih poklona - prirodni dijamanti se vremenom ne potroše ili zaborave, doniraju ili izgube vrednost. Oni su trajni simbol elegancije, pažnje i ljubavi. I za kraj - u vremenima krize - dijamanti su sigurna imovina koja stalno raste po svojoj vrednosti.
 
Zašto volimo dijamante? 



U dijamantima leže moć, ljupkost i snaga. Pedesetih godina prošloga veka slogan “A diamond is forever”, kao i pesma Merlin Monro “Diamonds Are a Girl’s Best Friend”, doprineli su tome da dijamanti postanu neizostavni deo života jedne žene. Prirodni dijamanti su onaj poklon kojem ni jedna dama ne može odoleti. Savršene lepote, dijamanti se već dugo kupuju i poklanjaju kao izraz trajne ljubavi i uspomene, zahvaljujući svojoj neodoljivosti, trajnosti i vanvremenskoj lepoti. Sinonim za večnost i savršenstvo, dijamanti su napravljeni od najčvršćeg materijala na svetu. Muškarci ih kupuju povodom godišnjica, veridbi i važnih datuma, a i devojke se sve češće opredeljuju da sebe ili dragu žensku osobu obraduju dijamantskim nakitom: minđušama, ogrlicom ili prstenom. Posetite zlataru Spenderella u Beogradu (Nušićeva 7a, pored Muzeja iluzija) i obradujte sebe zagonetnim, sjajnim i privlačnim dijamantskim nakitom. Dobro nam došli!