Nije zlato sve što sija kaže stara narodna poslovica, i slažemo se – nakit je mnogo više od toga. Pored velike estetske vrednosti, svaki komad nakita je jedinstvena riznica priča, iskustava i uspomena osobe koja ga nosi. A kako je sve počelo? Kada je čovek odlučio da sebe ukrasi jednim komadom nakita? Zašto je ovaj predmet toliko važan u istoriji civilizacije?
Koža, pero, školjke, drvo
Još je praistorijski čovek znao da prepozna lepotu i želju za ulepšavanjem. U početku, nakit je pravljen od prirodnih materijala - kamenja, životinjske kože, pera, biljaka, kostiju, školjki, drveta i polu- dragog kamenja. Teritorija Afrike smatra se kolevkom ukrašavanja gde su pronađeni prvi oblici onoga što danas poznajemo kao nakit. U kamenom dobu, pećinski ljudi su pranakit pravili od kostiju ulovljenih životinja. Jednostavnih formi, ove ogrlice i minđuše imale su funkciju totema – štitile su od zlih duhova i iznenadnih nesreća. Magija i nakit od samih početaka nerazdvojne su drugarice…
Nošenje nakita, kao ukrasnog predmeta kojim se ističu naše fizičke i psihološke karakteristike, posebno je bilo raspostranjeno u starom Egiptu. Zlato, simbol Sunca, oduvek je važilo za skupocen i redak materijal, omiljen među starim Egipćanima. Sigurno vam je poznato da su imućni Egipćani sahranjivani sa nakitom, jer se verovalo da im on pomaže u ostvarivanju bolje pozicije u onostranom svetu.
Statusni simbol i izraz prestiža
Izgled i oblik nakita menjao se kroz vekove, ali jedno je ipak večno – nakit je izraz statusa, prestiža i moći osobe koja ga nosi, lični pečat i odjek unutrašnjeg bića. Ni jedan drugi odnevni element ne govori toliko o osobi - kao jedan efektan komad nakita. Lična karta individualnosti, pravi komad nakita akcentuje lepotu i specifičnost duha.
To su znali i stari Grci – pravi majstori u izradi obojenog nakita. Grčki nakit krasila je jednostavnost oblika i tehnike izrade, a od materijala najčešće su koristili ametiste, bisere i smaragde. Vremenom, tehnike se se unapređivale, a u upotrebu ulaze razni drugi materijali koji od nakita stvaraju prava mala remek dela. Najčuvenije su ogrlice od školjki i zlata koje su Stari Grci sa ponosom nosili.
Sa druge strane Evrope, u Rimskom carstvu najtipičniji komad nakita bio je broš – napravljen od zlata i bronze. Rimljani su obožavali da se ,,kite zlatnim perjem’’ – arheološki podaci govore da je nakit od bisera, staklenih perli i kosti bio omiljen među Rimljankama, dok su Rimljani najčešće nosili glomazno prstenje od zlata.
Zlatno doba nakita
U baroku, izrada nakita dostiže svoj zanatski vrhunac. Ovaj period istorije ljudske civilizacije obeležili su komadi od bisera, zlata i dragog kamenja. Nakit je bio jasan pokazatelj staleža kome pripadate, znak raspoznavanja i moći. Jedino su pripadnici kraljevskih porodica imali tu privilegiju da nose raskošne komade ukrašene dijamantima. U drugoj polovini 18. veka počinje izrada komada od stakla, a sve češći su i cvetni motivi.
Turbulentne političke okolnosti, česti ratovi i stradanja, odrazili su se i na svet juvelirstva. Najčešći motivi pri izradi nakita su oni koji asociraju na smrtnost i prolaznost – lobanje, kosturi i ostali pogrebni elementi neretko su ,,krasili'' naše pretke.
Detalj bez kojeg se ne može
I danas, milionima godina od svog nastanka, nakit podjednako očarava ljude širom sveta. Obavezni modni i umetnički detalj, nakit nepogrešivo govori o karakteru osobe koja ga nosi. Moda, film, muzika, politika – nakit je postao neizostavni element društva. Kao jedan od najvažnijih kulturnih fenomena današnjice, nakit je i predmet brojnih naučnih studija. Diskretan, nežan, ekstravagantan, svaki komad nakita koji spretni juveliri Zlatare Spenderella naprave dolazi sa jednom misijom – da ulepša život osobe koja ga nosi. Veliki zadatak, zar ne? Istražite naš svet nakita i dopustite mu da priča u vaše ime.
Podeli sa prijateljima
